Да би студент имао успеха у учењу одређеног градива, што
је свакако КЉУЧНИ фактор његовог даљег напредовања у школовању, потребно је да се
придржава одређених правила. Та правила, грубо се могу поделити на два подручја:
- Правила успешне ОРГАНИЗАЦИЈЕ учења
- Правила савладавања МАТЕРИЈЕ која се учи
ПРАВИЛА УСПЕШНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЧЕЊА:
- Учење треба спроводити увек на истом месту и у приближно исто доба дана.
- То значи да студент треба да има свој радни сто за којим учи. Треба избегавати учење док поподне лешкаримо на троседу или тако што се књиге и свеске распростру по поду па се из неког полузаваљеног положаја „читуцка“ градиво. Овакви начини су погрешни јер ометају тзв. СТАВ за учење, тј. нашу спремност да се максимално усредсредимо на учење.
- Приближно исто доба дана, односи се на препоруку да избегавамо да једном учимо целу ноћ (што се обично дешава пред испит) а други пут да користимо поподневне или ране вечерње сате за рад. Тако наш мозак „отежано“ ради, јер „незна“ које је то време када се од њега тражи повећано напрезање, па „троши“ додатну снагу на загревање сваки пут. То практично значи да ако радимо на овај начин, требаће нам ВИШЕ времена да нешто научимо него када имамо колико-толико устаљени ритам рада.
- Сваки студент, пре почетка учења треба да састави свој план рада.
- То значи да зависно од ситуације, треба да направи списак предмета које учи. Затим те предмете треба поређати по тежини, од најтежег до најлакшег.
- Учење увек треба да започне од средње тешког премета, зато што ако смо кренули од најлакшег, наш мозак неће моћи довољно да се загреје за рад и то ће УСПОРАВАТИ учење следећих премета. Са друге стране ако одаберемо најтежи предмет за почетак, наш мозак се такође још није добро загрејао за рад, па ћемо ТЕЖЕ разумети и памтити ионако тешко градиво. Ове тешкоће, сем што нас чине мање ефикасним у раду, лоше утичу и на нашу мотивацију за учењем и обесхрабрују студента.
- Средње тежак предмет, дакле довољно ЗАГРЕВА мождане функције задужене за учење и ОЛАКШАВА учење следећих предмета.
- Други по редоследу учења треба да буде најтежи предмет а затим следе све лакши, тако да учење завршавамо најлакшим предметом (ово има смисла, јер смо тада и највише уморни).
- Да би се спречило мешање градива, сличне предмете не учити један за другим. То значи да ако се истог дана уче два страна језика, између њих треба „убацити“ неки други, различит предмет, нпр. Информатику.
- Паузе између учења два предмета треба да буду око пет минута. Свака пауза дужа од десет минута „хлади“ мозак и после нам поново треба време да се загрејемо за рад.
- У току паузе не треба гледати ТВ нити играти игрице на компјутеру, јер ове активности изузетно УМАРАЈУ мозак онда када он треба да се одмара. За време паузе може се појести неко воће или попити сок. Такође, можемо се мало протегнути или урадити пар лаганих вежбица истезања.
- Општа правила понашања за време учења којих се треба придржавати су:
- нема грицкања чипса, сендвича и слично док се учи,
- учење не треба започињати на празан стомак или док не прође бар пола сата од последњег оброка,
- док се учи, искључити ТВ, телефон , гласну музику и сл. што може ометати концентрацију. Код добро „истренираних“ студента може се чути лагана неоптерећујућа музика (инструментал нпр.)
- са радног стола склонити све оно што „одвлачи“ пажњу и оставити само књиге, свеске и прибор који се користи за рад,
- учити увек у добро осветљеној и проветреној, не претерано загрејаној просторији.
ПРАВИЛА САВЛАДАВАЊА МАТЕРИЈЕ КОЈА СЕ УЧИ:
- Нову лекцију први
пут прочитати наглас. Ово је важно, јер тако боље ПАМТИМО оно што читамо и спречава
се ефекат који је врло чест код читања у себи а то је да дођемо до краја лекције
и не знамо шта смо прочитали.
Чита се СВЕ: наслови, поднаслови, табеле, мапе, резимеа и закључци (ако их лекција садржи). Ово је важно јер тако већ током првог читања памтимо структуру лекције и знамо уопштено о чему она говори. - Извадити из лекције све непознате речи или обележити неразумљиве делове. Затим пронаћи тачно значење сваке речи и потражити објашњење онога што нам је нејасно у лекцији, пре него што кренемо даље. Ако се ово не уради, ризикујемо да учимо напамет а то је сигуран начин да будемо неуспешни.
- Учити пасус по пасус тако што ћемо у свакој реченици пронаћи и подвући кључну реч. Рецимо: „Француска револуција избила је 1789. године.“ Није потребно подвлачити све, већ само битан и нов податак у реченици. Ако је реченица дужа може бити и више кључних речи.
- Усредсредити се на поделе, класификације и дефиниције појмова. Ради лакшег запамћивања можемо их преписати на посебан папир. То ће нам олакшати преслишавање и помоћи да увек у глави држимо костур лекције који помаже уколико „стане мозак“, односно ако дође до меморијског блока.
- Након сваког новог пасуса треба се преслишати. Прво уз подсећање (гледајући у књигу или помоћни папир ако затреба) а потом „без помоћи“. Не ићи даље док потпуно нисмо савладали оно што смо претходно учили. Није потребно преслишавати се сваки пут из почетка, већ само везати претходни пасус са оним који смо непосредно учили.
- Завршно преслишавање увек обавити наглас. Ово је важно да би чули себе како причамо јер многи који се преслишавају само „у себи“ ризикују да имају лажну слику о степену научености градива, што се може одразити на квалитет репродукције градива у школи и ниским оценама, иако су учили.
- Да би се што мање наученог заборавило, посебно тешку лекцију поновити још једном непосредно пре спавања и сутрадан ујутро, непосредно после спавања а пре устајања.
- Ако је могуће, нову лекцију која је предавана у школи бар једном прочитати тог истог дана. Тако ћемо постићи уштеду у времену које ће нам бити потребно да лекцију научимо онда када нам буде „по распореду“.
