О васпитању

• Ако сте ентузијаста
  дете ће научити да ужива у свакодневном раду.
  
  Ако показујете смисао за хумор
  дете ће научити да се смеје у игри и раду
  
  Ако сте креативни
  дете ће научити да истражује
  
  Ако сте нежни
  дете ће научити да пази на друге
  
  Ако сте толерантни
  дете ће научити да буде стрпљиво
  
  Ако волите људе и живот око себе
  и дете ће волети свет - јер љубав рађа љубав.

• Васпитавају нас и природа, и људи и ствари. Унутарњи развој наших способности и органа јесте васпитање које проистиче из природе, начин коришћења тог развоја, начин којим нас уче, јесте васпитање које постижу људи; резерва личног искуства у односу на предмете који на нас делују јесте васпитање добијено од предмета. Сваки од нас је образован од мајстора три различите врсте.

 Ж.Ж Русо "Емил" 

Литература за родитеље

Мала књига за велике родитеље - приручник за васпитавање деце

Зоран Миливојевић

Novi Sad: Psihopolis institut, 2007 157 str. tvrdi povez ISBN: 978-86-86653-05-5 cena: $16.00

Књига представља мапу за оријентацију савременог родитеља, а основно начело које је ауторе водило у писању, а служи као главна порука родитељима, јесте закључак да васпитавање није само разумевање и попуштање, нити само ограничавање и кажњавање, већ комбинација захтева, наклоности и ограничавања. Одговори које књига нуди нису теоријска разглабања, већ јасна и проверена животна искуства како да васпитавате дете да бисте добили оно што желите, како да наградите а како да казните дете, да ли да критикујете или похвалите дете као особу или његов поступак, како да вам дете не буде ни размажено ни сувише послушно... Књига помаже родитељима и васпитачима да пронађу баланс у васпитању деце. КАКО ДА ВАСПИТАВАТЕ ДЕТЕ ДА БИСТЕ ДОБИЛИ ОНО ШТО ЖЕЛИТЕ КЊИГА О ТРИ ВЕШТИНЕ: РОДИТЕЉСКИ ЗАХТЕВ  ПОХВАЛА И НАГРАДА КРИТИКА И КАЗНА МАПА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ САВРЕМЕНОГ РОДИТЕЉА Зашто дете неће да ради корисне ствари? Зашто дете мисли да га не волите када му нешто не дозволите? Да ли да очекујете, молите или да захтевате? Како да ни премало ни превише не похваљујете дете? Да ли да похвалите/критикујете дете као особу или његов поступак? Како да наградите дете? Да ли је критика довољна? Како кажњавати? Како да вам дете не буде ни размажено ни сувише послушно? Рекли су о књизи: “Чини се да је главна одлика Мале књиге њена филозофија, која је истовремено и стручно и здраворазумски утемељена. То значи да је стручно коректна, а опет написана тако читљиво да ће бити разумљива свим родитељима, чак и онима који нису посебно наклоњени саветима учених теоретичара”. (проф. др Јанез Бечај, Одсек за психологију, Филозофски факултет, Љубљана) “Аутори нам поручују да је васпитавање процес који има одређени циљ: да дете одрасте и буде способно за самостално решавање већине животних проблема и аутономно фукнционисање у друштву”. (Жељко Ћурић, др мед., психотерапеут и комуниколог, OK Consulting, Љубљана) Клопке за родитеље - како да препознате и избегнете најчешће родитељске грешке Невена Ловринчевић Београд: Креативни центар, 2008 106 стр. меки повез ISBN: 978-86-7781-608-7 цена: $10.00 "Не навикавај га на руке", "Пусти га да плаче", "Батина је из раја изашла", "Ја сам свом детету најбољи пријатељ", "Не желим да фрустрирам своје дете", "Сада је у некој фази", "Ја ти желим најбоље...", "И то ми је хвала!" Ово су само неки од ставова у васпитању које примењујемо из најбољих намера, несвесни тога да је заправо реч о клопкама за родитеље. Такви ставови могу изазвати велике проблеме у емоционалном и социјалном развоју детета. Књига нас учи како да клопке, то јест најчешће родитељске грешке, препознамо  и избегнемо и на тај начин постанемо бољи родитељи. Родитељска моћ - вештина сарадње са дететом Елизабет Пентли Превод: Олгица Вуковић Нови Сад: Психополис институт, 2008 227 стр. тврди повез ISBN: 978-86-86653-17-8 цена: $20.00 Књига је намењена свим родитељима којима је досадило да урлају, прете, звоцају, бесконачно објашњавају, мољакају, емоционално изнуђују јер им помаже да развију своје родитељске вештине и да постану родитељ каквог њихово дете заиста заслужује. Књига вас учи како да пробудите своју родитељску моћ а да будете чврсти у ставу, а благи у начину. При томе је све конкретно, јасно, разумљиво, примамљиво и помоћи ће вам да подстакнете сарадњу и да остварите однос блискости, љубави и поштовања са дететом, јер ћете научити како да их дисциплинујете и суочите са последицама непослушности у контексту љубави и подршке. Kako deci postaviti granice i pri tom sačuvati živce Autor: Najdžel Lata Prevodilac: Kornelija Odri Rakić Naslov originala: Politically incorrect parenting-before your kids drive you crazy / Nigel Latta Ako želite da pregurate prvih deset godina odgajanja vaše dece a da baš ne izgubite razum potpuno, onda ova knjiga jeste za vas! Na jednostavan i izuzetno duhovit način Lata predstavlja najnovija saznanja o razumnom vaspitanju dece, jer on tvrdi da je sve postalo komplikovano, da iz naših života nestaju mnoga sitna zadovoljstva, a da smo kao roditelji preplašeni, uznemireni i puni sumnji u sebe. Očajnički smo zabrinuti da ne zabrljamo i da od dece ne napravimo emocionalne bogalje za ceo život! - Istina je: svi mi zabrljamo na ovaj ili onaj način. Roditelji smo – i to nam je posao. Isto kao što mi moramo da preživimo njih, tako i oni moraju da prežive nas. Ako uspeju da nas zaobiđu, verovatno će im biti dobro. Odgajanje dece je najbolji oblik rijaliti programa koji postoji, jedino što je bez televizije – kaže autor. Ovaj dečji psiholog i psihoterapeut je pomogao hiljadama zbunjenih roditelja otkrivajući im deset jednostavnih pravila odgajanja dece koja na lak način rešavaju male i velike probleme sa decom - problem sa spavanjem, hranjenjem, prelaskom na nošu, bezobraznim ophođenjem…?

KONCENTRACIJA

KONCENTRACIJA - Petra Torbric

Predgovor
Zašto je koncentracija toliko važna
Šta je koncentracija
   Misliti znači pronalaziti puteve
   Sećati se znači graditi mostove
   Učiti znači povezivati
   Koncentrisati se znači fokusirati se
   Učiti sa zadovoljstvom znači usvajati znanje
   Šta ometa pažnju
   Šta je ometenost u učenju
   Šta činiti
Kako prepoznati slabosti u koncentraciji
   Grozničavo ili usporeno
   Bez unutrašnjeg reda
   Nedostatak motivacije
Šta je važno za dobru koncentraciju
   Opušteno vaspitanje
   Porodična sigurnost
   Dovoljno sna
   Više kretanja
   Zdrava ishrana
   Odgovarajuće korišćenje medija
   Pauze i odmor
   Dobra radna atmosfera
   Domaći zadaci kao ritual
   Pohvala i motivacija
   Izbegavati preterane zahteve
   Lista za proveru ometajućih faktora
Šta mogu da učine roditelji. Plan akcije
   Kratkoročni sedmični plan delovanja
   Srednjoročni plan za mesec dana
   Dugoročna strategija za pola godine
Koncentracija može (a mora) da se nauči
   Treniranje mišljenja pomoću svih čula
   Motivisano opuštanje
I uvek ispočetka: strpljenje, poverenje, motivacija
Dodatak
   Literatura i programi obuke (izbor)
   Likovni prilozi

Pod pritiskom

Spašavanje dece od kulture hiperroditeljstva

Ako ste ikad u trudnoći svom nerođenom djetetu puštali Mozarta, razmišljali o najboljoj srednjoj školi za bebu kojoj tada nije bila niti godina dana ili ozbiljno željeli svom tinejdžeru ugraditi GPS uređaj, ovo je prava knjiga za vas.

Proslavljeni autor bestselera Pohvala Sporosti, kanadski novinar Carl Honoré odlučio je proniknuti u turbulentan svijet roditeljstva i djetinjstva ne bi li pronašao odgovor na jedno od temeljnih pitanja našeg doba: radimo li goleme greške u koracima kad su naši potomci u pitanju i ako da, koje?

Moderno je doba naime, kako je Honoré otkrio, proizvelo vrstu roditeljstva neviđenu do sada. Naziv koji bi mu najbolje pristajao jest hiper, odnosno prerevno roditeljstvo. U želji da nam potomci budu pametniji, obrazovaniji, osjećajniji, sposobniji, sve naj, današnji su roditelji otišli u krajnost tjerajući svoju djecu i sebe do granica izdržljivosti. Pitanje koje se neizbježno pritom postavlja jest sljedeće: kakvu djecu odgajamo? Preopterećenu s tisuću izvannastavnih aktivnosti, prisiljenu misliti kako je igrati se ili dosađivati smrtni grijeh, ambicioznu do boli, odgajanu praktički pod staklenim zvonom, nad kojem se bdije i zaštićuje ih se preko svake mjere.

S obzirom na današnji ubrzani ritam života, međutim, nije rješenje vratiti kazaljke sata unatrag i preuzeti način odgoja kakav je dominirao proteklim stoljećima. S ciljem da pronađe čarobnu formulu koja će vrijediti za 21. stoljeće, autor se uputio na put oko svijeta odlučivši istražiti roditeljstvo u svim njegovim zakonitostima. Razgovarajući s roditeljima, stručnjacima i samom djecom, autor će otkriti kako se u svijetu rađa novi pokret koji će nas natjerati da usporimo, počnemo vjerovati svojim instinktima i pronađemo pravu ravnotežu između toga da previše ili premalo radimo za svoje dijete.
Pod pritiskom, u prijevodu Nade Uglješić i s naslovnom ilustracijom Marine Leskovar, knjiga je koja vam neće naređivati ili davati savjete koje morate prihvatiti, već vas poučiti da je odnos pun ljubavi i povjerenja, prožet igrom i edukacijom, nešto najbolje što možete pružiti svom djetetu.

• Jezik: Hrvatski
• Broj stranica: 227
• Uvez: Meki
• Dimenzije: 17,0 x 23,0 cm
• Težina: 400 g

• Nakladnik: Algoritam
• Biblioteka: Facta
• Godina izdanja: 2009.
• ISBN: 978-953-220-924-2
• Jezik izvornika: Engleski

Образовање

Svrha obrazovanja

Koja je svrha obrazovanja? Primitivan čovek je sasvim dobro opstajao na zemlji bez obrazovanja. Drugim vrstama sisara, čini se, obrazovanje uopšte ne treba. Srazmeno brzo posle rođenja životinje su dovoljno zrele da nastave samostalan život, ali ljudima su potrebne godine sazrevanja i razvoja da bi se osamostalili. Ova suštinska razlika između čoveka i životinje nam je glavni ključ kada se pitamo koja je svrha obrazovanja.

Životinje žive instinktivno, dok se čovek izdiže iznad instinkta time što misli. Podjednako i životinje i ljudi imaju osećanja, ali samo čovek postaje samosvestan pojedinac obdaren duhom.

Životinja, kao što smo rekli, brzo sazreva u odnosu na svoju okolinu dok čoveku treba dosta vremena da razvije svoje sposobnosti i da preuzme potpunu kontrolu nad svojim telom. Što su ljudi bliži prirodi i žive u prirodnom okruženju to im manje vremena treba da sazre. Čovek je komplikovano stvorenje. Mogu se ustanoviti određene sličnosti sa svim ljudima, ali svako je istovremeno celina za sebe. Stoga je teško ustanoviti nepromenljiva pravila u obrazovanju.

Batlerov ukaz iz 1944. godine kaže da se deca moraju obrazovati prema uzrastu, mogućnostima i sposobnostima. Namera je u potpunosti bila pozitivna, ali način na koji su je ljudi protumačili potpuno je izokrenulo polazište. Neko dete je, na primer, pokazalo da ima sposobnosti da postane lekar, ali nisu uzete u obzir njegove želje da je htelo, na primer, da bude advokat!

Tako se pokazalo da ovaj Ukaz mora da se izmeni, jer se dolazilo do čudnih rezultata. Kao, na primer, ako se ustanovi da dete nema smisla za učenje jezika, to je značilo da ne treba ni da proba ili da ako ne razume prirodne nauke da ne treba da ih uči ili, na primer, ako ga ne zanima da radi domaći zadatak da ne treba da ga radi... Određeni predmeti donose različita iskustva i deci ne treba da se uskraćuju.

Ukoliko bismo napravili anketu na temu: koja je svrha obrazovanja, uglavnom bi odgovori bili – da se nešto nauči, da se izgradi karakter, da se pripremi za život, da se nauči kako se uči, da se razviju talenti, da se nauči odgovornosti, da se postane dobar građanin. Nesumnjivo su sve ove izjave tačne, ali pomalo isprazne.

Vremenom su nastale različite grupe u odnosu na ovo pitanje. Jedni koji veruju da je sticanje znanja ono ključno. Drugi smatraju da dete treba da se u potpunosti razvija bez uticaja odraslih. Treća grupa je mišljenja da obrazovanje mora imati verska-religiozna obeležja.

Šta god da izražavaju, obrazovanje je spoj kulturnih i stručnih ciljeva. Obrazovanje je rastrzano između dva pola – jedan je dete, a drugi je svet u kome je rođeno. Između se nalaze roditelji, učitelji, njihove sposobnosti, interesovanja, talenti, temperamenti i najzad ograničenja.

Mada možemo smatrati da je obrazovanje nešto što pripada samo ranom uzrastu, ono se zaista proteže kroz ceo život, ali je svakako rano obrazovanje ono koje utiče na kasnije. „Dete je otac čoveka" i šta god da se doživi u detinjstvu ima svoje posledice tokom celog života. Stoga se dugoročne posledice ranog detinjstva moraju ozbiljno shvatiti. Kako je fizičkom telu potrebna hrana, isti je slučaj i sa umom i zadatak obrazovanja je da ga njom snabde.

Danas je obrazovanje postalo uglavnom informativno i zaboravilo se da ono mora istovremeno biti i isceliteljsko.

Dete se rađa u određenoj zajednici kojoj se mora prilagoditi. To se dešava u određeno vreme na određenom mestu, kod određenih roditelja koji su izvesne rase ili nacionalnosti, ali je dete takođe i građanin sveta. Njemu je stoga potrebno da se orijentiše, kako u užem tako i u širem smislu.

Društvo je ustanovilo izvesna pravila i načine ponašanja. Osećaj odgovornosti je neprekidno prisutan, osećaj za ono što je ispravno ili loše, što se može podvesti pod moralno obrazovanje. Uopšteno govoreći može se reći da je dalji cilj obrazovanja buđenje društvene svesti.

Svako ima potrebu da se na neki način izrazi. Neko to čini tako što se bavi baštovanstvom, neko slikarstvom itd. Svi smo različiti i svako teži tome da sledi sopstvene talente. Tako je treća svrha obrazovanja da neguje sredstva kojima se ljudi samoizražavaju.

Sada dolazimo do onoga što je teško definisati, a tiče se odrastanja u određenom religioznom okruženju. To je četvrti faktor obrazovanja, nešto kao uzvišenje ljudske prirode. Škola se bavi pojedincem do određenog trenutka a onda ga prepušta samom sebi. U tom trenutku pojedinac mora da je dovoljno jak da preuzme brigu o samom sebi i nastavi svoj razvoj u smislu incijative, pokretačkih snaga, sve ono što je direktno u vezi sa ljudskim duhom. U tom samoobrazovanju postaje se svestan onoga što smo i što niko drugi nije – naše univerzalnosti.

Tako smo došli do četiri faktora obrazovanja:

1) da nas obrazuje intelektualno i osposobi u smislu zanata,

2) da probudi društvenu svest,

3) da podstakne samoizražavanje,

4) da duhovno razvija.

Istovremeno dolazimo do protivrečnosti jer neki od ovih faktora se čini kao da protivreče jedan drugome. Da li se, na primer, život u zajednici podudara sa zahtevima ličnog razvitka? Kakogod, tradicionalno obrazovanje se najviše bavi prvom tačkom i svodi se na davanje informacija.

Potrebno je da dete stekne određene sposobnosti. Neophodno je da postanemo odgovorni građani koji će svesno preuzeti odgovornost za svoje postupke. Stoga se moramo zapitati kako treba da izgleda struktura nastavnog plana i programa koji će zadovoljiti čitavog čoveka, koji će ga naučiti veštinama bez narušavanja njegove inicijative, koji će dozvoliti njegovo samoispoljavanje bez štete po društvo i koje će ga najzad osposobiti za život kao slobodnog i moralnog pojedinca koji je sposoban da sebi nađe svrhu i pravac u životu?

Pravo obrazovanje treba da doprinose svemu ovome.

Izvor: Škola zdrave pameti, Roj Vilkinson

Светомир Бојанин

• Svetomir Bojanin: "Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod", Beograd, 1979. (228 str.)
• Svetomir Bojanin: "Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod", Beograd, 1985. (441 str.)
• Svetomir Bojanin; Koviljka Radulović: "Socijalna psihijatrija razvojnog doba", Beograd, 1988. (341 str.)
• Svetomir Bojanin: "Škola kao bolest", 1. izd., Beograd, 1990.
• Svetomir Bojanin: "Škola kao bolest", 2. izd., Beograd, 1991. (158 str.)
• Svetomir Bojanin: "Duhovnost, psihijatrija i mladi", Beograd, 1994. (154 str.)

Gordijev čvor mladosti

Светомир Бојанин - ГОРДИЈЕВ ЧВОР МЛАДОСТИ

...млади постају плен свих оних који им обећавају слободу без одговорности, а живот као вашариште ђинђува.

Судови о томе да ли је нешто прихватљиво јер је напредно, научно, модерно, савремено, као варнице муња, севају небом идеја младости заносећи њихове мисли и сањарења[...]Тако млади постају плен свих оних који им обећавају слободу без одговорности, а живот као вашариште жинжува.

Уместо предговора, Аутор.

Издавач: Манастир Ковиљ и Братство св. Симеона Мироточивог, 2009.

247 стр., броширан повез, 21цм

Проф. др Светомир Бојанин, аутор књиге "Тајна школе"

Др Светомир Бојанин, дечији психијатар, рођен је 1932. године у Болману, у Барањи. Стручна јавност га познаје, поред осталог, и као професора који је увео предмет неуропсихологија на Универзитет у Београду и предавао га на Дефектолошком и Медицинском факултету. Аутор је и коаутор два универзитетска уџбеника и више стручних монографија из области психијатрије развојног доба. Шира јавност га је упознала као аутора књиге “Школа као болест” (1991.) у којој је исказао своје ставове о неприкладном односу савремене школе према менталном здрављу деце и омладине која их похађа. После анализе промена у овој области протеклих десет година, и увида да се криза савремене школе убрзано продубљује, професор Бојанин у књизи “Тајна школе”, као одговор на овај изазов, представља широј јавности један модел школе каква би она требала да буде, као и целовиту анализу стања у савременом, пре свега домаћем, школству. Он сматра да је у садашњем тренутку неопходно развијати ваннаставне активности у школи и тиме ову институцију учинити средиштем друштвеног живота ученика који је похађају.

Васпитање деце (Православни пастирско-саветодавни центар СПЦ)

Васпитање деце

"Пустите децу да дођу Мени; јер је њихово Царство Небеско."

Свето Писмо

То је свакоме од нас проблем, како да помиримо спољашњи свет са оним што бисмо желели да је наша унутрашња стварност. Увек постоји та напетост између света и мене, а самим тим и између света и породице. Ако дете уз родитеља стекне искуство аутентичне љубави и строгости, искуство критеријума, то ће наставити да буде у њему живо и кад одрасте и постане свесно света. Важно је што више тога удахнути у та мала бића да би они сами осетили одговорност према томе што им је дато, што им је даровано. (Небојша Дугалић, драмски уметник)

Родитељи нису дужни и не могу сами да извуку сав потенцијал из детета, све интелектуалне способности. Занимљиво је да ће много више него умним радом са дететом, извући и развити његове менталне и духовне способности – љубављу. (Др Владета Јеротић)

Наша деца су изложена великој опасности. Чак и у вртиће допире дрога. Сремци чувају изреку: "Пуна чаша брани". Они под тим мисле на то да не може нико да те опије тако што ће ти доливати стално нове количине вина, ако не отпијаш, ако ти је стално чаша пуна. Патријарх Павле је то даље објаснио: Ако испунимо дечије душе, идеалима, обичајима, вером, вредностима, неће бити места за секте, дрогу, неће људи моћи да доливају... (Др Драган Недељковић)

Присуство деце омекшава срце. (О. Серафим Роуз)

Две најтеже ствари на свету: државом добро управљати и дете васпитати. (Љубомир Ненадовић)

Просвећени родитељи се више служе са "треба" него са "мора". (Др Владета Јеротић)

Када је потребна и строга реч, треба дете да осети да је и она из љубави. (О. Тадеј)

И деца не смеју да постану мали идоли, нити да остварују снове својих родитеља, нити родитељи кажу: Ја сам ти пружио то и то, већ да, обезбеђујући потребе свог детета, пролазе кроз муку, али радосну муку васпитавања свог детета. У браку човек може да постане биће љубави и да затим са свим људима доживљава љубав и са свима буде у заједници. Тиме и његова деца постају у Христу чланови Цркве и делови те заједнице. (Владика Порфирије)

"Ништа није педагошки, него вољети и бити вољен" (Св. Јован Златоусти)

Оставите дете његовим невиним играма, јер се он тако забавља са својим Анђелом Чуваром. Играј се, играј, моје дете, нека те Господ чува. (Св. Серафим Саровски)

Одвојиће се човек од оца свога и мајке своје и прилепиће се жени – по владики Николају, то не значи да ће их он оставити, него да и сам жели да постане родитељ, да је сазрео и да може да их разуме као равноправно биће, а не да зависи од њих. (О. Милош Весин)

Деца су истовремено и празне табле и обиље непоновљивости. Постоји простор дечије душе у који се утискују неки одређујући оквири и критеријуми које они усвајају као траг неког усмерења. Треба им бити близак у њиховом свету, а опет бити аутентичан и у строгости и у љубави према њима. То је можда оно што они идентификују као најважније – колико је наше поступање аутентично. Да ли је строгост из тачне строгости или није, да ли је љубав спонтана или није, то они увек осећају. Често се догоди да родитељи на деци искаљују своје бесове, неостварености, проблеме. Врло често деца буду жртве наших слабости, осећајући како се то што чинимо не односи се на њих и сасвим их промашује. То сматрам неаутентичним поступањем, када промашујеш некога на његовом месту, а тиме и самог себе. Ако су криви и добију за то адекватну грдњу, они знају да та грдња има свој конкретан узрок у њима и они осећају да се твоја строгост и твоја грдња односи на њих. Исто тако и љубав; да ли си са њима успутно или на било који начин надомешћујеш недостатак стварног присуства у њиховом свету, то такође осећају. Дете хоће да се осећа као личност, да га третираш као њега самог. (Небојша Дугалић, драмски уметник)

Велимир Веља Павловић, новинар

Моје лично распеће је брига о кћерки. Да ли сам јој дао добар пример, да ли сам јој обезбедио све што је требало, ту се највише распињем. Сваки дан размишљам о томе. Увек нешто видим што сам могао боље. У принципу је важно да се трудим сваког дана да будем бољи. Најгори је онај родитељ који каже: Ја сам ти дао све, а ти ме не поштујеш. То нисам никад радио.

Децу треба васпитавати личним примером. Ако сам ја задовољан, испуњен, остварен, све своје проблеме ће и моје дете лакше да решава јер види мене како функционишем. Може неко детету да даје најлепше савете и услове за живот, па опет ништа није урадио ако је сам несређен. Зато се ја трудим да будем искрен. Волим што је моја кћерка дружељубива, има пуно другова и другарица. Не радујем се некој њеној претераној послушности, чак ме обрадује и кад је мало својеглава јер из тога схватам да је она личност и да мора да има неки свој начин. Доћи ће увек на крају на оно што је исправно, али мора да пронађе свој начин, да има своју слободу у томе. Упорна је, што је лепа особина, верује у себе, има сигурност, то је јако важно за живот. У васпитавању се ослањам на ону кинеску пословицу: "Немој да ми даш рибу, него ме научи да пецам."

Нисам се никад трудио да будем родитељ-стена, већ сам кћерки показивао цео свој распон, од слабости до снаге. Нико није несаломив. Шта јој вреди да једног дана открије да тај родитељ-стена није стена? Стена је онај ко решава проблеме стално. Чуо сам од Владике Порфирија причу о духовнику коме је искушеник долазио сваког дана и говорио: "Оче, ја сам опет пао." А духовник му је говорио: "Ништа, само устани." То и јесте смисао хришћанства, нико не може да каже да је савршен и да је данас урадио све што је хтео, сваки дан имамо неки пад, па устанеш, па се поправиш мало. То ја и мојој кћерки покушавам да објасним. Пуно причамо, то је важно, да је саслушам са љубављу. Најважније је данас да човек уме да саслуша и чује другог човека. Причам јој обичним језиком, трудећи се да повежем то са вером, да јој покажем да су вера и живот једно, да нема раздвајања.

Др Светомир Бојанин, дечији психолог

Феномен слушања код деце је запостављен, деца су све више бића гледања, зато им је закржљала и машта и послушност, зато не доживљавају свет више по правим вредностима. Оно што видимо је јаче од оног што чујемо. Дете најпре доживљава свет визуелно, али онда треба постепено и све више уводити код њега и оно што могу сазнавати по чувењу, тако разумевају свет око себе и саме себе. Треба му зато много причати, а онда му дати да то репродукује тако што ће да црта, тако развија своје ментално и асоцијативно поље. Одатле потиче и реч послушност, морамо прво да слушамо, да чујемо. Најбоље би било избацити ТВ и игрице из куће. ТВ је постао бебиситерка данас. Ако дете више воли да гледа цртане него да иде са татом у шетњу, изгубио си битку, негде си погрешио.

Хришћанство јесте свевремено и хришћанске вредности јесу свевремене, али се морамо прилагођавати животу, а он иде напред. Ако ћеш слепо да се држиш правила, обезвредићеш заправо хришћанске вредности. Ако имаш централно грејање у кући, не можеш да ставиш бадњак под радијатор, само зато што се он ставља под извор топлоте. Он треба да је присутан у кући, треба да објасниш детету његов смисао, али не можеш по сваку цену да га стављаш негде зато што је то некад стајало ту. Прихватили смо и јелку, која није православни обичај, али јој се деца радују, па нећеш да им то ускраћујеш из неких својих принципа. Та дечија радост је најбитнија. И у Библији стоји: Свевремене хришћанске вредности не могу се сипати у старе мехове, већ у нове, јер ће се стари мехови подерати.

Треба живети са децом природно, треба их укључивати у живот, треба имати слуха за њих, треба им се стално посвећивати, бавити се њима. Онда нема пропуста, нема размажености. Питају људи шта да раде кад дођу гости, а деца им скачу по глави и уопште неће да слушају. Или их воде у продавницу, а дете почне да се ваља по поду и вришти да би му мама купила нешто. Тај проблем се не решава тада. Ако природно живимо са њима, ако смо се на време и у довољној мери бавили њима, ако знају колико су нам важни, тих размажености неће бити. Ако си га навикао да му купујеш пажњу преко поклона – а то је највеће зло за дете – онда ће оно у продавници тражити да му нешто купиш јер му је то замена за љубав и пажњу. Оно тад не тражи кекс, него твоју пажњу, а ти га грдиш или тучеш због кекса. Да си му поклонио довољно пажње и припремио га на тај одлазак у продавницу, не би тога било. То значи да му на време објасниш да не може сваки пут нешто да добије, да мама нема толико пара, али га мама зато води у шетњу и прича са њим, што је много значајније. Ако дете није добијало адекватну пажњу, онда ће да је граби од других људи, тј. гостију.

Преко поклона се лепо може објаснити деци значај неког догађаја, празника. За мале празнике ће добијати мале поклоне, за велике празнике велике поклоне. Посредно му се ставља до знања значај неког празника, али му се, наравно, и објашњава све то.

За децу је важније какав пример гледају у кући него шта им причамо. Ако дете пише домаћи, а мајка мути фил и каже оцу за комшију: "Види какву је кућу подигао! Нема дана школе, али уме да живи!" – какву поруку мајка шаље детету у том тренутку?

Никако треба не кажњавати децу, а понајмање батинама. Тај бол који смо му нанели ће створити мржњу код њега, а не жељену реакцију или промену начина понашања. Ако смо са њим живели природно, бавили се њиме, ако има стално нашу пажњу и љубав, оно неће бити неваљало, неће бити потребе за батинама и кажњавањем. Боље је тад причати о својим емоцијама. Ако нас дете воли, ако је послушно (послушност која долази из љубави, не из страха), оно ће пре разумети ако му кажемо да нас је нешто повредило (не у смислу набијања њему кривице) него ако га изубијамо. А ако смо га повредили батинама, нанели му бол, оно неће моћи да саосећа са нама.

Деца и учење

Мотивишите дете да учи

http://www.roditeljstvo.com 

Objavio/la Mamana , 26.11.2011.

Ako želite da vaše dijete bude uspješno u školi, ne ograničavajte učenje samo na zidove učionice, na domaću zadaću ili na školsko gradivo. Vještina učenja u ovom dobu postaje ključna za djetetov intelektualni i društveni rast, i ono treba vašu pomoć kako bi znalo kakao da prikuplja znanje i plasira svoje ideje. Motivišite dijete da otkriva svijet oko sebe, i ta će se motivacija prenijeti i na školske obaveze, što će rezultirati boljim uspjehom u školi. 

Evo nekoliko načina na koje možete motivirati dijete da uči i saznaje nove stvari:

• Naučite dijete da voli knjigu. Čitajte naglas jedno drugom naizmjenično, ili čitajte svi u isto vrijeme, svako svoju knjigu. Ukoliko vi na svom primjeru pokažete koliko je čitanje važno, i dijete će prihvatiti takvu naviku. Ispunite svoj dom knjigama ili bilo kakvim printanim materijalima: čak i plakatima, romanima, novinama. 

• Potaknite dijete da izrazi svoje mišljenje, govori o svojim osjećajima, te donosi sopstvene odluke. Dozvolite mu da odabere šta će večerati ili koju će školsku sekciju pohađati. Pitajte ga za mišljenje kada se radi o obiteljskim odlukama, tako ćete pokazati da cijenite njegov/njen način razmišljanja.

• Pokažite zanimanje za interese vašeg djeteta i potičite ga da istražuje o temi koja ga zanima. Ako vaše dijete voli životinje, nabavite enciklopedije o životinjama, idite često i zoološki vrt, ili čak nabavite kućnog ljubimca.

• Pružite djetetu mogućnost da proba različite stilove učenja, od slušanja do vizuelnog učenja. Omogućite dostupnim sav pribor koji je djetetu potreban. Čak i obične blok kockice razvit će kod djeteta kreativno izražavanje i sposobnost rješavanja problema.

• Istaknite svoje oduševljenje novim stvarima o kojima vi svakodnevno učite. Pokažite na sopstvenom primjeru da je učenje nešto što traje cijeli život i nešto što nas sve ispunjava. Bilo da sadite novo cvijeće na balkonu i istražujete podatke o različitim sadnicama, ili ste upisali kurs stranog jezika, vaša angažiranost će biti nevjerovatan poticaj i za vaše dijete. Kada god naučite ili spoznate nešto novo, ispričajte to djetetu.

• Uvijek se interesujte o onome što dijete uči u školi i o tome razgovarajte. Pomozite djetetu da školske lekcije pretoči u sopstvene riječi. To će mu pomoći da zaista zapamti ono što je naučilo. 

• Pomozite djetetu da organizuje školske obaveze, kako bi imalo osjećaj kontrole nad onim što radi. Budite u toku kako biste pomogli djetetu onda kada se osjeća preopterećenim.

• Proslavite postignuća, bez obzira koliko su mala. Nagradite završenu lektiru igranjem video igara. To će potaknuti dijete da bude još efikasnije kod sljedeće lektire.  

• Fokusirajte se na prednosti i razvijanja talenata kod djeteta. Možda ima lošu ocjenu iz matematike, ali mu/joj strani jezici idu odlično. Pored nove zbirke zadataka i instrukcija iz matematike, počastite dijete novom knjigom na engleskom jeziku. 

• Pokažite djetetu koliko može naučiti iz svakodnevnog života. Potaknite ga da istražuje svijet oko sebe, postavlja pitanja i upoznaje nove prijatelje.

ОРУЖЈА ЗА МАСОВНО ПОУЧАВАЊЕ

ORUŽJA ZA MASOVNO POUČAVANJE - John Tajlor Gatto
putovanje nastavnika kroz mračni svijet obaveznog školovanja
[John Taylor Gatto - Weapons of Mass Instruction - A Schoolteacher's Journey Through the Dark World of Compulsory Schooling]

• Posveta onima koji žele zasnovati obitelj
• Prolog: Protiv škole

1. Sve što znate o školama pogrešno je
   
   • Vođenje svijeta
   • Kontrola ljudskog ponašanja
   • Nastavnici kao terapeuti
   • Ne treba nam pamet
   • "Je li ovo suludo?"
   • Nadilaženje prirode
   • Čekajući da ti nastavnik dâ znak
   • Kriza demokracije
   • Drukčiji plan
   • Mit zlatnog doba
   • Eliminacija lokalnih glasova
   • Četvrta svrha
   • Sablast prekomjerne proizvodnje
2. Pješačenje: London
   
   • Johathan Goodwin
   • Danica Patrick
   • Nick Schulman
   • Diablo Cody
   • Učenje iz svih izvora
   • Shen Wenrong
   • Pješačenje: London
   • Glen Doman
   • Projekt ljudskog genoma
   • Barska pjevačica na MIT-u
   • Ingvar Kamprad
   • Diplomac
   • Ispisani
   • Druga neugodna istina
   • John Kanzius
   • Umjetno produbljenje djetinjstva
   • Počasna lista
   • Lew Wasserman
   • Warren Buffet
   • Još četiri ispisana
   • Dobrota iznad profita
   • Sveti Pavao i Zmaj čuvar pravilnika
   • Vrijeme znojne kupke
   • Šetnja: Monongabela
3. Debeli Stanley i Amiši iz Lanchestera
   
   • Teško primam kritiku
   • Amiši Starinskog reda
4. Razred Davida Sarnoffa
   
   • Pismo pomoćniku mojeg ravnatelja
   • Krinka školske reforme
   • Povjerenikovo izvješće
   • Školska siva ekonomija
   • Škola kao narkotik
5. Hector nije problem
   
   • Dajem otkaz
   • Hector, krotitelj konja
6. Camino de Santiago
   
   • Povratna informacija
   • Camino de Santiago
   • Turistički vodič po Islandu
7. Oružja za masovno poučavanje
   
   • Moralna trulež
   • Škola kao oružje
   • Osobna formula
   • Loše namjere
   • Namjerno uskraćivanje
   • Kuća ogledala
   • Lincolnov izborni program
   • Nepoštovanje
   • Bespredmetnost
   • Australski primjer
   • Socijalni inženjering
   • Život uz prešućivanje
   • Izrada bombi
   • Odlučujući omjer
   • Fizička ružnoća
   • Bespredmetnost ponovno
   • Mračni svijet obaveznog školovanja
   • Znanstveni menadžment (Ne! Ne! Ne!)
   • Povezanost i razdvajanje, ponovno
   • Sindrom vlakića koji govori "ču-ču"
   • Ukloni pomoćne kotače!
   • Tania Aebi i George Meeghan
   • Princip zatočene buhe
   • Kako malčice izludjeti konja
   • Kotao razlomljenog vremena
8. Što je obrazovanje?
   
   • Kantova pitanja i europski ep
   • Odustanite od katedrale
9. Pismo mojoj unuci o Dartmouthu
   
   • Obiteljske stvari
   • Fakultet Dartmouth
   • Indeks stvarnog učenja djeda Johna
   • Škola kao zatvor; zatvor kao škola
   • Veliki prevaranti
   • Kara i Octavia, Walkeri
10. Incident u Srednjoj školi Highland
    
    • Školovanje i obrazovanje
    • Mračni svijet
    • Incident u Nürnbergu
    • Incident na Waldenu

• Završna riječ: Poziv na otvorenu zavjeru: Projekt Bartleby
  
  • Poziv na javnu zavjeru: Projekt Bartleby
  • Projekt Bartleby

John Taylor Gatto
John Taylor Gatto je 30 godina predavao u državnoj školi prije nego što se iz nastave povukao javnim priopćenjem u Wall Street Journalu iste godine kad je imenovan službenim nastavnikom godine države New Yourk. Od tada je neumoran zagovornik reforme škole, proputovavši više od četiri i pol milijuna kilometara da bi o toj temi držao predavanja. Njegova prethodna knjiga Dumbing Us Down, prodana je u više od 100.000 primjeraka.

• The Odysseus Group - http://www.johntaylorgatto.com/aboutus/john.htm 

Posveta onima koji žele zasnovati obitelj 

Ovu knjigu posvećujem velikom i teškom umijeću zasnivanja obitelji i umjetnicima koji se time bave: majkama, očevima, kćerima, sinovima, unučadi, bakama, djedovima, tetama, stričevima, bratićima i sestričinama i onima koji su brakom ušli u ljubav

Prolog: Protiv škole

Predavao sam trideset godina u nekima od najgorih škola na Manhattanu, i u nekima od najboljih i tijekom tog vremena postao sam stručnjak za dosadu.

1. Sve što znate o školama pogrešno je

Uhvaćeni u zamku prisilnog školovanja zavedeni su i vjeruju da je inertno znanje, upamćeni podaci i cjeline, zlatni standard intelektualnog postignuća. Učenje povezivanja tih elemenata u cjelovito značenje obeshrabruje se. Vježbanje navika glavno je oružje masovnog poučavanja. 

2. Pješačenje: London

Nick Schulman, moj susjed, prekinuo je pohađanje srednje škole kako bi igrao bilijar, a iz srednje se škole ispisao kako bi igrao poker. Godine 2009., u dobi od 21 godine, postao je milijunaš na Svjetskom turniru u pokeru. Sad, kad se finansijski osigurao do kraj svog života, njegov je novi cilj studirati filozofiju.

3. Debeli Stanley i Amiši iz Lanchestera

Debeli Stanley mi je rekao da mora izostajati iz škole gotovo svaki dan jer ne želi završiti kao ja, radeći za nekog drugog. Kad mi je to rekao, bilo mu je trinaest godina. Jedan Amiš iz države Ohio rekao mi je da su mogli sagraditi raketu za put na Mjesec da su to htjeli, ali je ideja bila glupa.

4. Razred Davida Sarnoffa

Sarnoff, osnivač RCA-a, ispisao se iz osnovne škole da bi na ulici prodavao novine. Ono što je tamo naučio nikad ne bi mogao naučiti u školi.

5. Hector nije problem

Bio sam proglašen "Nastavnikom godine" države New York kad sam u kolumni urednika Wall Street Journala objavio svoj otkaz, jer nisam više mogao podnositi da povrjeđujem djecu.

6. Camino de Santiago

Inspiriran hodočašćem na grobnicu Svetog Jakova koja privlači mlade i stare diljem svijeta da svake godine prohodaju Španjolsku, odlučio sam pomoći usmjeriti djecu životu u kojemu će biti proizvođači umjesto potrošači; igrači umjesto promatrači.

7. Oružja za masovno poučavanje

Strategija ulovljene buhe; ružnoća; efekt neugodnog iznenađenja; umjetno produženje djetinjstva; pogrešno usmjeravanje; kotao razlomljenog vremena: ovo i više od ovoga neka su od smrtonosnih oružja za masovno poučavanje usmjerenih na pretvaranje ljudskih bića u ljudske resurse.

8. Što je obrazovanje?

Prema Kantu, četiri su pitanja u srcu svake potrage za obrazovanjem: Što mogu znati? Čemu se smijem nadati? Što trebam činiti? Što je čovjek? Obrazovnu politiku u Americi kreiraju oni koji bi radije pribjegli mučenju nego dopustiti učenicima da odgovore na ova ili bilo koja druga pitanja koja bi ljudima nešto značila.

9. Pismo mojoj unuci o Dertmouthu

Unuko, tek si nedavno napunila sedamnaest godina i pretpostavljam da ćeš uskoro napustiti obiteljsko gnijezdo i otići na fakultet. Želio bih da ne odeš, ali ti to ne mogu reći, zato mi bar dopusti da pokušam smanjiti stres što ti ga je usadila tvoja elitna srednja škola Bronx Science. Bez obzira na to što si čula, fakultet nije važan za tvoju budućnost, pa nemoj zbog toga brinuti. Idi ili nemoj, uspij ili nemoj uspjeti. Za deset godina se nećeš sjećati nijednog sata ni profesora. Ono što je doista važno ondje se ne predaje. Najtužniji ljudi na zemlji oni su koji se pojavljuju na objletnicama proslave diplome - 35 posto svih koji su diplomirali žale zbog gubitka vremena i novca, i rado bi da ga nisu pohađali; 50 posto ih kaže da ondje nisu naučili ništa korisno.

10. Incident u Srednjoj školi Highland

U siječnju 2008. godine šesnaestogodišnju je Njemicu - sramežljivu i pristojnnu - u njezinu domu u  Nürnbergu uhitilo petnaest naoružanih policajaca. Njezin je zločin bilo školovanje kod kuće. Čitanje o tome podsjetilo me na vrijeme kad sam zamalo uhićen dok sam predavao jednom višem razredu u skupoj srednjoj školi u okrugu Rockland, u New Yorku. Otkrivao sam prosjek ocjena i rezultate SAT  testova (Scholastic Aptitude Test - standardizirani test za upis na visoka učilišta u SAD-u, a uključuje matematiku, kritičko čitanje i sposobnost pisanja) državne mature američkih predsednika i drugih istaknutih pojedinaca kad je, na zahtjev inspektora, odred policajaca prekinuo moje predavanje. To je bio najčudniji događaj u čitavom mom životu, nešto što sam mislio da se događa samo u Njemačkoj. Još uvijek pokušavam shvatiti što je to značilo.

Završna riječ: Poziv na otvorenu zavjeru: Projekt Bartleby

Cijelo je bolesno carstvo institucionalnog školovanja, kao i krasni jednopreg na dva kotača, iznimno krhko. Njegova najosetljivija točka ljepilo koje ga drži, standardizirano je testiranje, koje potpuno nepošteno tvrdi da određuje uspjeh ili neuspjeh u budućem životu. Autor vas poziva, pojedinačno ili u skupinama, da pristojno odbijete sudjelovati u tim testiranjima, govoreći samo ovo: "Radije ne bih pristupio/pristupila ovom testu." Ništa više - bez ružnih riječi ili nasilja. Ako bi deset posto odbilo pristupiti testovima, školski svijet bi se zatresao do temelja. Nazovite to otvorenom urotom. Budite hrabri. Ne mogu vam znatno naškoditi ako doista radije ne biste pristupili. Ali nemojte glumiti - ako volite polagati ove testove, svakako ih položite.