- https://sites.google.com/site/matematikaosnovcima/
- https://sites.google.com/site/matematikasrednoskolcima/
- http://www.mim-sraga.com/Matematika.htm
- http://ucislobodno.com/
- http://www.youtube.com/user/ToniMilunCOM
- http://tonimilun.com/
- http://www.antonija-horvatek.from.hr/
- http://www.mathbyfives.com
субота, 12. мај 2012.
Математика на Интеренету
недеља, 8. април 2012.
ПРАВИЛА УСПЕШНОГ УЧЕЊА
Да би студент имао успеха у учењу одређеног градива, што
је свакако КЉУЧНИ фактор његовог даљег напредовања у школовању, потребно је да се
придржава одређених правила. Та правила, грубо се могу поделити на два подручја:
- Правила успешне ОРГАНИЗАЦИЈЕ учења
- Правила савладавања МАТЕРИЈЕ која се учи
ПРАВИЛА УСПЕШНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЧЕЊА:
- Учење треба спроводити увек на истом месту и у приближно исто доба дана.
- То значи да студент треба да има свој радни сто за којим учи. Треба избегавати учење док поподне лешкаримо на троседу или тако што се књиге и свеске распростру по поду па се из неког полузаваљеног положаја „читуцка“ градиво. Овакви начини су погрешни јер ометају тзв. СТАВ за учење, тј. нашу спремност да се максимално усредсредимо на учење.
- Приближно исто доба дана, односи се на препоруку да избегавамо да једном учимо целу ноћ (што се обично дешава пред испит) а други пут да користимо поподневне или ране вечерње сате за рад. Тако наш мозак „отежано“ ради, јер „незна“ које је то време када се од њега тражи повећано напрезање, па „троши“ додатну снагу на загревање сваки пут. То практично значи да ако радимо на овај начин, требаће нам ВИШЕ времена да нешто научимо него када имамо колико-толико устаљени ритам рада.
- Сваки студент, пре почетка учења треба да састави свој план рада.
- То значи да зависно од ситуације, треба да направи списак предмета које учи. Затим те предмете треба поређати по тежини, од најтежег до најлакшег.
- Учење увек треба да започне од средње тешког премета, зато што ако смо кренули од најлакшег, наш мозак неће моћи довољно да се загреје за рад и то ће УСПОРАВАТИ учење следећих премета. Са друге стране ако одаберемо најтежи предмет за почетак, наш мозак се такође још није добро загрејао за рад, па ћемо ТЕЖЕ разумети и памтити ионако тешко градиво. Ове тешкоће, сем што нас чине мање ефикасним у раду, лоше утичу и на нашу мотивацију за учењем и обесхрабрују студента.
- Средње тежак предмет, дакле довољно ЗАГРЕВА мождане функције задужене за учење и ОЛАКШАВА учење следећих предмета.
- Други по редоследу учења треба да буде најтежи предмет а затим следе све лакши, тако да учење завршавамо најлакшим предметом (ово има смисла, јер смо тада и највише уморни).
- Да би се спречило мешање градива, сличне предмете не учити један за другим. То значи да ако се истог дана уче два страна језика, између њих треба „убацити“ неки други, различит предмет, нпр. Информатику.
- Паузе између учења два предмета треба да буду око пет минута. Свака пауза дужа од десет минута „хлади“ мозак и после нам поново треба време да се загрејемо за рад.
- У току паузе не треба гледати ТВ нити играти игрице на компјутеру, јер ове активности изузетно УМАРАЈУ мозак онда када он треба да се одмара. За време паузе може се појести неко воће или попити сок. Такође, можемо се мало протегнути или урадити пар лаганих вежбица истезања.
- Општа правила понашања за време учења којих се треба придржавати су:
- нема грицкања чипса, сендвича и слично док се учи,
- учење не треба започињати на празан стомак или док не прође бар пола сата од последњег оброка,
- док се учи, искључити ТВ, телефон , гласну музику и сл. што може ометати концентрацију. Код добро „истренираних“ студента може се чути лагана неоптерећујућа музика (инструментал нпр.)
- са радног стола склонити све оно што „одвлачи“ пажњу и оставити само књиге, свеске и прибор који се користи за рад,
- учити увек у добро осветљеној и проветреној, не претерано загрејаној просторији.
ПРАВИЛА САВЛАДАВАЊА МАТЕРИЈЕ КОЈА СЕ УЧИ:
- Нову лекцију први
пут прочитати наглас. Ово је важно, јер тако боље ПАМТИМО оно што читамо и спречава
се ефекат који је врло чест код читања у себи а то је да дођемо до краја лекције
и не знамо шта смо прочитали.
Чита се СВЕ: наслови, поднаслови, табеле, мапе, резимеа и закључци (ако их лекција садржи). Ово је важно јер тако већ током првог читања памтимо структуру лекције и знамо уопштено о чему она говори. - Извадити из лекције све непознате речи или обележити неразумљиве делове. Затим пронаћи тачно значење сваке речи и потражити објашњење онога што нам је нејасно у лекцији, пре него што кренемо даље. Ако се ово не уради, ризикујемо да учимо напамет а то је сигуран начин да будемо неуспешни.
- Учити пасус по пасус тако што ћемо у свакој реченици пронаћи и подвући кључну реч. Рецимо: „Француска револуција избила је 1789. године.“ Није потребно подвлачити све, већ само битан и нов податак у реченици. Ако је реченица дужа може бити и више кључних речи.
- Усредсредити се на поделе, класификације и дефиниције појмова. Ради лакшег запамћивања можемо их преписати на посебан папир. То ће нам олакшати преслишавање и помоћи да увек у глави држимо костур лекције који помаже уколико „стане мозак“, односно ако дође до меморијског блока.
- Након сваког новог пасуса треба се преслишати. Прво уз подсећање (гледајући у књигу или помоћни папир ако затреба) а потом „без помоћи“. Не ићи даље док потпуно нисмо савладали оно што смо претходно учили. Није потребно преслишавати се сваки пут из почетка, већ само везати претходни пасус са оним који смо непосредно учили.
- Завршно преслишавање увек обавити наглас. Ово је важно да би чули себе како причамо јер многи који се преслишавају само „у себи“ ризикују да имају лажну слику о степену научености градива, што се може одразити на квалитет репродукције градива у школи и ниским оценама, иако су учили.
- Да би се што мање наученог заборавило, посебно тешку лекцију поновити још једном непосредно пре спавања и сутрадан ујутро, непосредно после спавања а пре устајања.
- Ако је могуће, нову лекцију која је предавана у школи бар једном прочитати тог истог дана. Тако ћемо постићи уштеду у времену које ће нам бити потребно да лекцију научимо онда када нам буде „по распореду“.
Литература за родитеље
Мала књига за велике родитеље - приручник за васпитавање деце
Зоран Миливојевић
| |||||||||||||
Књига представља мапу за оријентацију савременог родитеља, а основно начело које је ауторе водило у писању, а служи као главна порука родитељима, јесте закључак да васпитавање није само разумевање и попуштање, нити само ограничавање и кажњавање, већ комбинација захтева, наклоности и ограничавања. Одговори које књига нуди нису теоријска разглабања, већ јасна и проверена животна искуства како да васпитавате дете да бисте добили оно што желите, како да наградите а како да казните дете, да ли да критикујете или похвалите дете као особу или његов поступак, како да вам дете не буде ни размажено ни сувише послушно...
Књига помаже родитељима и васпитачима да пронађу баланс у васпитању деце.
КАКО ДА ВАСПИТАВАТЕ ДЕТЕ ДА БИСТЕ ДОБИЛИ ОНО ШТО ЖЕЛИТЕ
КЊИГА О ТРИ ВЕШТИНЕ:
МАПА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ САВРЕМЕНОГ РОДИТЕЉА
Рекли су о књизи:
“Чини се да је главна одлика Мале књиге њена филозофија, која је истовремено и стручно и здраворазумски утемељена. То значи да је стручно коректна, а опет написана тако читљиво да ће бити разумљива свим родитељима, чак и онима који нису посебно наклоњени саветима учених теоретичара”. (проф. др Јанез Бечај, Одсек за психологију, Филозофски факултет, Љубљана)
“Аутори нам поручују да је васпитавање процес који има одређени циљ: да дете одрасте и буде способно за самостално решавање већине животних проблема и аутономно фукнционисање у друштву”. (Жељко Ћурић, др мед., психотерапеут и комуниколог, OK Consulting, Љубљана)
Клопке за родитеље - како да препознате и избегнете најчешће родитељске грешке
Невена Ловринчевић
| |||||||||||||
субота, 10. март 2012.
KONCENTRACIJA
KONCENTRACIJA - Petra Torbric
Predgovor
Zašto je koncentracija toliko važna
Šta je koncentracija
Misliti znači pronalaziti puteve
Sećati se znači graditi mostove
Učiti znači povezivati
Koncentrisati se znači fokusirati se
Učiti sa zadovoljstvom znači usvajati znanje
Šta ometa pažnju
Šta je ometenost u učenju
Šta činiti
Kako prepoznati slabosti u koncentraciji
Grozničavo ili usporeno
Bez unutrašnjeg reda
Nedostatak motivacije
Šta je važno za dobru koncentraciju
Opušteno vaspitanje
Porodična sigurnost
Dovoljno sna
Više kretanja
Zdrava ishrana
Odgovarajuće korišćenje medija
Pauze i odmor
Dobra radna atmosfera
Domaći zadaci kao ritual
Pohvala i motivacija
Izbegavati preterane zahteve
Lista za proveru ometajućih faktora
Šta mogu da učine roditelji. Plan akcije
Kratkoročni sedmični plan delovanja
Srednjoročni plan za mesec dana
Dugoročna strategija za pola godine
Koncentracija može (a mora) da se nauči
Treniranje mišljenja pomoću svih čula
Motivisano opuštanje
I uvek ispočetka: strpljenje, poverenje, motivacija
Dodatak
Literatura i programi obuke (izbor)
Likovni prilozi
уторак, 28. фебруар 2012.
Pod pritiskom
Spašavanje dece od kulture hiperroditeljstva
Proslavljeni autor bestselera Pohvala Sporosti, kanadski novinar Carl Honoré odlučio je proniknuti u turbulentan svijet roditeljstva i djetinjstva ne bi li pronašao odgovor na jedno od temeljnih pitanja našeg doba: radimo li goleme greške u koracima kad su naši potomci u pitanju i ako da, koje?
Moderno je doba naime, kako je Honoré otkrio, proizvelo vrstu roditeljstva neviđenu do sada. Naziv koji bi mu najbolje pristajao jest hiper, odnosno prerevno roditeljstvo. U želji da nam potomci budu pametniji, obrazovaniji, osjećajniji, sposobniji, sve naj, današnji su roditelji otišli u krajnost tjerajući svoju djecu i sebe do granica izdržljivosti. Pitanje koje se neizbježno pritom postavlja jest sljedeće: kakvu djecu odgajamo? Preopterećenu s tisuću izvannastavnih aktivnosti, prisiljenu misliti kako je igrati se ili dosađivati smrtni grijeh, ambicioznu do boli, odgajanu praktički pod staklenim zvonom, nad kojem se bdije i zaštićuje ih se preko svake mjere.
S obzirom na današnji ubrzani ritam života, međutim, nije rješenje vratiti kazaljke sata unatrag i preuzeti način odgoja kakav je dominirao proteklim stoljećima. S ciljem da pronađe čarobnu formulu koja će vrijediti za 21. stoljeće, autor se uputio na put oko svijeta odlučivši istražiti roditeljstvo u svim njegovim zakonitostima. Razgovarajući s roditeljima, stručnjacima i samom djecom, autor će otkriti kako se u svijetu rađa novi pokret koji će nas natjerati da usporimo, počnemo vjerovati svojim instinktima i pronađemo pravu ravnotežu između toga da previše ili premalo radimo za svoje dijete.
Pod pritiskom, u prijevodu Nade Uglješić i s naslovnom ilustracijom Marine Leskovar, knjiga je koja vam neće naređivati ili davati savjete koje morate prihvatiti, već vas poučiti da je odnos pun ljubavi i povjerenja, prožet igrom i edukacijom, nešto najbolje što možete pružiti svom djetetu.
- Jezik: Hrvatski
- Broj stranica: 227
- Uvez: Meki
- Dimenzije: 17,0 x 23,0 cm
- Težina: 400 g
- Nakladnik: Algoritam
- Biblioteka: Facta
- Godina izdanja: 2009.
- ISBN: 978-953-220-924-2
- Jezik izvornika: Engleski
понедељак, 26. децембар 2011.
Експерименти за децу
Ова књига на занимљив начин уводи младе читаоце у свет науке. Извођење једноставних експеримената пружиће им могућност да упознају занимљив свет научних истраживања.
Списак свих експеримената по темама
- Сунце - The Sun
- Кување на сунцу
- Направите сунчани сат -
- Светлост - Mixing Colours
- Направите калеидоскоп - The Kaleidoscope
- Фонтана светлости
- Пројектор с рупцом
- Игра сенки - Light and Shadows
- Хартија дугиних боја
- Рефлектована дуга
- Необичан колут
- Небо и залазак сунца у тегли
- Вид
- Блок са сликама
- Птичица у кавезу
- Оптичке варке
- Привидни облици
- Право или криво?
- Сиве сенке
- Звук
- Звучна виљушка
- Измерите јачину звука
- Пачје оглашавање
- Дување у флаше
- Гитара од гумица
- Силе
- Испалите ракетни балон - How Do Probes Get To Space
- Пад поморанџе
- Паук клизач
- Шта је пре?
- Загревање
- Разигране фигуре
- Уравнотежени лептир
- Енергија
- Брод покретан гумицом
- Лоптица скочица
- Структура
- Торањ
- Направите пирамиду
- изградите мостове
- Притисак
- Ронилац
- У води, а суво!
- Ваздух заптивач
- Крило од хартије
- Авион од хартије - Paper airplanes
- Магнетизам - Magnets and springs, Magnetic forces
- Направите компас
- Лептир који лебди
- Електрицитет - Electricity
- Укротитељ змија
- Бибер који скаче
- Јачина статичког електрицитета
- Електричне бубе
- Електромагнети
- Материја
- Вода се шири
- Сечење леда
- Отапање леда
- Ледена воћна каша
- Површински напон
- Нарушавање површинског напона
- Потапање спајалице
- Спајање водених млазева
- Смеше
- Направите кашу
- Плутајуће јаје
- Уљане мешавине
- Боја се пење
- Направите бутер
- Киселине и базе
- Невидљиво мастило
- Упијач мириса
- Хартија - купусни индикатор
- Пенушава чудовишта
- Хартија
- Ручна израда хартије
- Плутајуће цвеће
- Хемијске реакције
- Млечни облици
- Прављење пуслица
- Кристали
- Слатки кристали
- Кристали соли
- Висећи кристали
- Време
- Направите ветроказ
- Направите кишомер
- Измерите ваздушни притисак
- Торнадо у тегли
- Снага ветра и воде
- Снага ветра - Anemometer
- Снага воде
- Природа - Gardenscience, Helping plants grow well
- Шта најбоље расте -
- Брзи изданци
- Посматрање буба
- Шта се крије под земљом?
- Тимски рад
- Гајење глиста
- Проучавање гусенице
- Хранилиште за лептире
- Микроби
- Балон од квасца
- Колачићи у облику куглица
- Тело и ум
- Мапа језика
- Снага мириса
- Чаробни састојак
- Ледени прсти
- Ручни термометар
- Ухватите брзо!
- Осетљива кожа
- Пластична плућа
- Резервоар ваздуха
- Измерите пулс
- Речи и слике
- Лакше памћење
- Видљива ДНК
- Породично стабло
Садржај
- Коришћење Интернет линкова (4)
- Потребан прибор (6)
- Снага Сунца (8)
- Светлосни ефекти (10)
- Игра сенки (12)
- Светлост и боја (14)
- Како видимо ствари (16)
- Оптичке варке (18)
- Звучне вибрације (20)
- Високо и ниско (22)
- Директне силе (24)
- Деловање трења (26)
- Ка Земљи (28)
- Елестична сила (30)
- Стабилне грађевине (32)
- Под притиском (34)
- Небу под облаке (36)
- Магнетизам (38)
- Статички електрицитет (40)
- Електричне бубе (42)
- Електромагнети (44)
- Загревање и хлађење (46)
- Површински напон (48)
- Смеше (50)
- Раздвајање смеша (52)
- Киселине и базе (54)
- Пенушава чудовишта (56)
- Ручна израда хартије (58)
- Плутајуће цвеће (60)
- Ланчана реакција (62)
- Стварање кристала (64)
- Какво је време (66)
- Снага ветра и воде (68)
- Клијање семена (70)
- Земљиште (72)
- Необичне животиње (74)
- Проучавање лептира (76)
- Невидљива бића (78)
- Отворите уста (80)
- Испитајте реакције (82)
- Срце и плућа (84)
- Памћење (86)
- Породичне везе (88)
- Експериментишите сами (90)
- Речник (92)
- Списак експеримената (94)
- Индекс (95)
Речник
аеродинамика - проучавање начина на који ваздух струји око предмета
албумин - једињење које се налази у беланцету јајета
атом - сићушна честица која је саставни део свега око нас.
барометар - справа за мерење атмосферског притиска
челик - врста техничког гвожђа
честица - сићушан комад материјала видљив помоћу микроскопа
чврсто тело - тело које задржава свој облик и не шири се као течност или гас
ћелија - сићушан део живог организма који садржи гене
дисторзија - менјанје облика неке ствари извлачењем или увијањем
ДНК - једињење које се налази у ћелијама и ствара гене
екватор - замишљена линија која опасује Земљу по средини
електрицитет - кретање наелектрисаних честица
електромагнет - магнет који настаје проласком електричне струје
фосилно гориво - горива као што су угаљ или нафта која су настајала милионима година и ваде се из земље
гас - материја која нема облик и запремину и испуњава празан простор
ген - састављен од ДНК, носилац наследних особина свих живих бића
генератор - машина која енергију кретања (кинетичку енергију) претвара у електричну енергију
глина - врста земље, мешавина иловаче, песка и муља
гравитација - сила која држи ствари на површини Земље и онемогућава њихово одвајање
густина - тежина нечега у односу на његову величину
гвожђе - врста магнетног метала
хидроелектрицитет - електрицитет коју ствара кинетичка енергија воде
хоризонтала - линија која се пружа удесно, уместо од горе на доле
индикаторска трака - трака од хартије којом се на основу промене боје испитује киселост, базност или неутралност
инерција - тежња предмета да остану у месту или да наставе да се крећу истом брзином, осим ако нека сила не делује на њих
испаравање - прелазак течности у гасовито стање
једињење - супстанца направљена од атома различитих елемената који се хемијски удружују
калеидоскоп - играчка која ствара одразе светлости у цеви са огледалима
капљица - мала кап неке течности
казеин - једињење које се налази у сиру
кисеоник - безбојан гас потребан за живот људи и животиња
кишомер - инструмент за мерење количине падавина
компас - справа која захваљујући магнетизму Земље показује правац севера
кристал - геометријски правилан облик минерала у природи
квржице - група малих ћелија на језику која омогућава да осетимо укус хране
лутка - врста заштитне чауре коју праве гусенице, у којој се оне развијају у одраслог лептира
магнет - материјал који ствара магнетну силу која привлачи метале
магнетно поље - простор око магнета у којем делује магнетна сила
микроб - клица или сићушан живи организам видљив помоћу микроскопа
микроскоп - справа која уз помоћ сочива повећава ситне предмете
молекул - честица од два или више атома
наследне особине - особине које се стичу од родитеља или предака (боја очију и сл.)
нектар - слатки цветни сок којим се хране лептири и инсекти
нерв - танка нит којом се поруке преносе у мозак и из њега
одбијање - одраз светлости или звука од неке површине
ојачање - деловање неке ствари структури ради њеног учвршћења
оптичка варка - илузија, нешто што мозак наизглед види мада то не постоји
особина - одређен квалитет нечега или неког (на пример, боја очију)
пљувачка - течност која се ствара у устима и која омогућава кушање и гутање хране
процена - увид у деловање нечега; научници врше процене на основу експеримената
површински напон - сила која привлачи међусобно честице на површини течности
провидан - особина која омогућава пролазак светлости
проводник - материјал кроз који лако протичу електрицитет или топлота
пулс - откуцаји срца којима се покреће крв у крвотоку
раствор - чврста материја, течност или гас који су умешани, или растворени, у некој течности
резервоар - природно или вештачко спремиште за скупљање и чување воде
сензори - оно што може да региструје промене; у телу, сензори региструју надражаје и шаљу сигнале у мозак
сила - гурање или привлачење уз чију се помоћ ствари померају, мењају облик или правац
сода бикарбона - бели прашак који се користи за кување и хигијену уста
стабилан - уравнотежен
статички електрицитет - електрицитет који стоји на једном месту јер се ствара на изолаторима
струјно коло - пут којим протиче електрицитет
тачка топљења - температура на којој чврста материја прелази у гасовито стање
течност - материја у течном стању која има запремину, али нема сталан облик
торнадо - усковитлани ваздушни стуб који се понекад јавља током олуја
трење - сила која успорава предмете који се крећу
турбина - машина покретана снагом воде или паре која покреће генераторе
угљен-диоксид - гас који издишу људи и животиње а користи се и за справљање газираних пића
упијајућа хартија - врста дебље хартије за упијање мастила
увеличавање - повећање нечега посматрањем кроз систем сочива
ваздушни притисак - тежина ваздуха која делује на одређену површину
ветроказ - инструмент који показује правац ветра
вибрација - стални, веома брзи покрети унапред и уназад
влакно - дугачка, фина нит
Пријавите се на:
Постови (Atom)