Милутин Миланковић
(1879-1958)
Један од најславнијих научника у светској климатологији и астрономији, небеској механици, геофизици и географији. Његово дело "Канон осунчавања" проглашено је 1995. године, од стране европских и америчких научника, једним од најумнијих и најзначајнијих научних остварења XX века.
Милутин Миланковић није као Никола Тесла или Михајло Пупин, светску славу стекао у највећим научним центрима Европе и Амеерике. Научнике широм света фасцинирао је, најсложенијим математичким прорачунавањима климатских појава и бриљантним научним теоријама, којима се бавио у собици, у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.
Након основне школе у родном Даљу (код Осијека), завршио је гимназију, а потом отишао на студије технике у Беч. Припада му слава да је први Србин који је стекао докторат техничких наука (1903). Уместо да остане у Бечу, где је добијао градитељски изазовне и врло плаћене послове инжињера, Миланковић долази у Београд, где на Универзитету предаје рационалну механику, небеску механику и теоријску физику.
Током последње деценије XX века Милутин Миланковић је величан у Европи, Русији и Америци као аутор величанствене астрономске и математичке теорије климатских појава; као изумитељ најтачнијег историјског календара који је, у свету, до данас сачињен; и као аутор пројекта "апсолутне зиданице"- највеће могуће грађевине која се на нашој планети може подићи. За милион година уназад математички је израчунао да постоје цикличне промене у осунчавању Земље и да оне доводе до сталних промена глобалне климе - ритмичког надирања и повлачења ледника у Северној Америци и Европи. Миланковићево откриће светска наука ставља у ранг Коперникове хелииоцентричне теорије, Кеплерових закона и Њутновог закона гравитације, јер је показао да се осунчавање Земље и других планета може математички израчунати зато што је вишеструко законито условљено.
Након основне школе у родном Даљу (код Осијека), завршио је гимназију, а потом отишао на студије технике у Беч. Припада му слава да је први Србин који је стекао докторат техничких наука (1903). Уместо да остане у Бечу, где је добијао градитељски изазовне и врло плаћене послове инжињера, Миланковић долази у Београд, где на Универзитету предаје рационалну механику, небеску механику и теоријску физику.
Током последње деценије XX века Милутин Миланковић је величан у Европи, Русији и Америци као аутор величанствене астрономске и математичке теорије климатских појава; као изумитељ најтачнијег историјског календара који је, у свету, до данас сачињен; и као аутор пројекта "апсолутне зиданице"- највеће могуће грађевине која се на нашој планети може подићи. За милион година уназад математички је израчунао да постоје цикличне промене у осунчавању Земље и да оне доводе до сталних промена глобалне климе - ритмичког надирања и повлачења ледника у Северној Америци и Европи. Миланковићево откриће светска наука ставља у ранг Коперникове хелииоцентричне теорије, Кеплерових закона и Њутновог закона гравитације, јер је показао да се осунчавање Земље и других планета може математички израчунати зато што је вишеструко законито условљено.
Кроз васиону и векове
- научна историја астрономије
Изузетна епистоларна и путописна проза. Ширином имагинације и вештином тумачења научних идеја, лепотом причања о древним приликама и лепотом језика и стила она далеко превазилази научне бестселере XX века, попут "Кратке историје времена" Стивена Хокинга, "Космоса" Карла Сагана, историје васељене нобеловца Лиона Ледермана или "Снова о коначној теорији" нобеловца Стивена Вајнерга.
"Кроз васиону и векове" је збирка писама које Миланковић шаље драгој дами, са најдужег путовања које се маштом може замислити - путовања кроз прошлост дубоку неколико милијард година и путовања кроз бескрајни космос. Миланковићева писма су истовремено: путопис и ризница научних, лирски обојених објашњења; антологија портрета славних личности астрономије, математике и филозофије од Талеса, Питагоре, Ератостена до Кеплера, Коперника, Ајнштајна... и збирка литерарно-историјских записа о колевкама мудрости, научних знања и филозофије од древне Кине, Индије, Месопотамије, античке Грчке и Рима, до научних центара нововековне Европе и модерног доба.
- Вожња Дунавом. Споразум о главним темама преписке
- Соба за рад. Припреме за намеравани лет кроз прошлост
- Колевка астрономије. Вавилон, његов торањ и његови свештеници
- Плочице са клинастим писмом. Халдејска астрономија и астрологија
- Данашња Атина. Стара Атена. Аристотел и његова слика света
- Код Архимеда. Античка вожња Средоземним морем. Посете Александријском музеју и Библиотеци
- Осам великих научника Александрије. Ератостенова премеравања Земље
- Неочекивани догађај
- Календар и његови елементи
- Пут у Цариград. Клеопатра. Опроштај са Александријцима
- Цариград. У Фанару
- На обалама Босфора. Тешкоће календарске реформе
- Нови календар православних цркава
- Један драматичан догађај. Опроштај са Цариградом
- Доживљаји једног старог рукописа. Хиљадугодишњи одсек историје наука
- Очински дом. Приступно предавање Галилеја. Његова открића и судбина
- Истина о пропасти Александријске библиотеке. Баштенски планетаријум
- Дубровник и Праг године 1601. На Храдшину у дворцу цара Рудолфа II. Тихо Брахе и његов помоћник. Смрт Тихова. Кеплер и његови закони
- Једна знаменита седница Енглеског краљевског удружења 1686. године и њени учесници. "Принципија" Њутна. Проналазак Нептуна
- Разне успомене из детињства
- На Семерингу. О Сунцу, Џин и његова пећ
- Беч. Успомене из младости
- Прво научно дело, и његов постанак. Срећа у несрећи
- Природњачки музеј у Берлину. Стабло живота
- Грац. Владимир Кепен и Алфред Вагенер
- Рађање наше земље. Први дан
- Свето писмо и природне науке
- Котрљање груде снега, слика живота
- Један стари амфитеатар. Живот звезда, судбина Земље
- Пројекат воза за саобраћај са Месецом
- Вожља на Месец
- Месец и његови предели
- Киб, Леверје и Фламарион. Решење Марсове загонетке
- Ракса. Посета Венери
- Породица Сунца
- Салцбург. Хаџилук у васиону
- Опроштај са очинским домом
- О књизи - Драган Мојовић
- О писцу - Драган Мојовић
Кроз царство наука
- слике из живота великих научника -
Књига Кроз царство наука наставља се тамо где се завршава Миланковићев славни спис Кроз васиону и векове. Она је продужетак путовања које је Миланковић започео неколико деценија раније и умногоме употпуњује и продубљује његове слике.
Кроз портрете највећих умова науке и филозофије - Питагоре, Демокрита, Аристотела, Архимеда, Коперника, Њутна, Дарвина... Миланковић представља најзначајније идеје, научна и филозофска знања на којима почива западноевропска цивилизација. Тоном и лепотом казивања о различитим културама и приликама у којима су настајали Миланковићеви јунаци, затим, језиком и стилом, књига Кроз царство наука, као и његово дело Кроз васиону и векове, несумњиво поседује све одлике непревазиђених научних бестселера XX века.
- Увод
- Питагора
- Демокритос
- Аристотелес
- Аристархос са Самоса
- Архимедес
- У Толеду
- Никола Коперник
- Ото Герике
- Исак Њутн
- Кивије
- Фарадеј
- Чарлс Дарвин
- О Милутину Миланковићу
Кроз васиону и векове (www.viva-fizika.org)
Нема коментара:
Постави коментар