Светомир Бојанин

• Svetomir Bojanin: "Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod", Beograd, 1979. (228 str.)
• Svetomir Bojanin: "Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod", Beograd, 1985. (441 str.)
• Svetomir Bojanin; Koviljka Radulović: "Socijalna psihijatrija razvojnog doba", Beograd, 1988. (341 str.)
• Svetomir Bojanin: "Škola kao bolest", 1. izd., Beograd, 1990.
• Svetomir Bojanin: "Škola kao bolest", 2. izd., Beograd, 1991. (158 str.)
• Svetomir Bojanin: "Duhovnost, psihijatrija i mladi", Beograd, 1994. (154 str.)

Gordijev čvor mladosti

Светомир Бојанин - ГОРДИЈЕВ ЧВОР МЛАДОСТИ

...млади постају плен свих оних који им обећавају слободу без одговорности, а живот као вашариште ђинђува.

Судови о томе да ли је нешто прихватљиво јер је напредно, научно, модерно, савремено, као варнице муња, севају небом идеја младости заносећи њихове мисли и сањарења[...]Тако млади постају плен свих оних који им обећавају слободу без одговорности, а живот као вашариште жинжува.

Уместо предговора, Аутор.

Издавач: Манастир Ковиљ и Братство св. Симеона Мироточивог, 2009.

247 стр., броширан повез, 21цм

Проф. др Светомир Бојанин, аутор књиге "Тајна школе"

Др Светомир Бојанин, дечији психијатар, рођен је 1932. године у Болману, у Барањи. Стручна јавност га познаје, поред осталог, и као професора који је увео предмет неуропсихологија на Универзитет у Београду и предавао га на Дефектолошком и Медицинском факултету. Аутор је и коаутор два универзитетска уџбеника и више стручних монографија из области психијатрије развојног доба. Шира јавност га је упознала као аутора књиге “Школа као болест” (1991.) у којој је исказао своје ставове о неприкладном односу савремене школе према менталном здрављу деце и омладине која их похађа. После анализе промена у овој области протеклих десет година, и увида да се криза савремене школе убрзано продубљује, професор Бојанин у књизи “Тајна школе”, као одговор на овај изазов, представља широј јавности један модел школе каква би она требала да буде, као и целовиту анализу стања у савременом, пре свега домаћем, школству. Он сматра да је у садашњем тренутку неопходно развијати ваннаставне активности у школи и тиме ову институцију учинити средиштем друштвеног живота ученика који је похађају.